PROSTATA-NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA

Odgovore na pitanja daje Dr Gordan Popović

-Ne osećam nikakve tegobe i potpuno sam zdrav. Imam 50 godina. Zašto bih ja uopšte išao na preglede prostate?

Postoje najamnje dva razloga za to.

Prvo, u vašim godinama kod velikog broja muškaraca dolazi do uvećanja prostate (BPH). To se može dešavati bez ikakvih simptoma, a prvi simptomi koji se jave mogu poticati od oštećenja bubrega (tzv. "silent BPH" anglosaksonskih autora). Oštećenje bubrega predstavlja ozbiljnu komplikaciju koja se može izbeći redovnim kontrolama prostate.

Drugo, u vašim godinama relativno je česta pojava karcinoma prostate. Ako se na vreme otkrije rak prostate je danas praktično izlečiv. U tom slučaju, redovne kontrole prostate mogu spasti život.

-Koji su simptomi uvećanja prostate?

U prvo vreme nema nikakvih simptoma. Zatim se javlja učestalo mokrenje noću, kasnije i danju, snažni nagoni za mokrenjem koji se ponekad ne mogu suzbiti, nevoljno curenje mokraće. Mokrenje je otežano, mlaz je tanak, sa prekidima. Potrebno je napinjanje da bi se započelo sa mokrenjem, takođe početak mokrenja je spor ("čekanje na mlaz"). Nekada su prvi simptomi posledica poremećene funkcije bubrega što predstavlja ozbiljnu  i podmuklu komplikaciju ovog oboljenja prostate.

Treba imati u vidu da nisu uvek svi simptomi prisutni, kao i to da isti ovakvi simptomi mogu biti izazvani i drugim oboljenjima-prostate, bešike, neurološka oboljenja itd.

-Imam uvećanu prostatu. Da li moram da se operišem?

Operacija je neophodna samo ukoliko dođe do ozbiljnih komplikacija i o tome odlučuje urolog. Te komplikacije su: zastoj mokraće sa proširenjem gornjih mokraćnih puteva i mogućim oštećenjem bubrega, uporne i teške infekcije uro-trakta, kamen bešike itd. Ukoliko apsolutnih indikacija za operaciju nema, odluku o operaciji može da donese i pacijent u zavisnosti od toga koliko izražene tegobe ima. Naravno, postoje i drugi faktori koji utiču na odluku o hirurškoj intervenciji, pa je ona obično rezultat tesne saradnje na relaciji pacijent-urolog.

-Koja operacija je bolja-kroz kanal, ili klasična?

Obe operacije daju dobre rezultate.

Ukoliko je prostata jako velika i/ili ima dodatnih komplikacija (npr. kamen u bešici), bolje rešenje može da bude "klasična operacija".

Operacija kroz kanal (TURP-transuretralna resekcija prostate) omogućava brži oporavak pacijenta, dok, sa druge strane "klasična " operacija omogućava kompletnije uklanjanje adenomskog tkiva prostate što smanjuje mogućnost nastanka recidiva.

-Kako mogu da sprečim uvećanje prostate?

Ne postoji siguran način prevencije nastanka BPH koji bi nekome mogao 100% da garantuje da nikada neće oboleti od prostate. Međutim, osnovana je pretpostavka da odgovarajući higijensko-dijetetski režim koji stvara povoljne uslove za normalnu funkciju prostate može da bude od koristi i da u izvesnoj meri smanji mogućnost nastanka oboljenja prostate.

-Rado bih redovno kontrolisao prostatu, ali se plašim da se ne otkrije ono najgore-rak. Šta onda?

Onda vam redovne kontrole mogu spasiti život. Na vreme otkriven karcinom prostate je danas praktično izlečiv, a pacijent nastavlja život sasvim normalno. Izbegavanjem redovnih kontrola ništa ne postižete. Kada se osete prvi simptomi karcinoma prostate obično je to u dosta odmaklom stadijumu kada je lečenje manje efikasno. Dakle, najbolje što možete da uradite za sebe kada je prostata u pitanju jesu redovne kontrole. Upravo redovne kontrole prostate vam omogućavaju da živite bezbrižno i opušteno.

-Šta se radi na redovnim kontrolama prostate?

Urade se odgovarajuće laboratorijske analize, zatim ultrazvučni pregled urotrakta i pregled prostate prstom. Potom urolog tumači dobijene nalaze i rezultate i daje savet šta raditi i kada ponovo doći na kontrolu. Ovi pregledi su potpuno bezbolni i traju ukupno oko pola sata.

-Koliko često treba raditi kontrole prostate?

To zavisi od više faktora. Potpuno zdravi muškarci mogu dolaziti na kontrolu 1-2 godišnje. Jasno je da češće kontrole znače veću sigurnost jer povećavaju šansu da se oboljenje ranije otkrije.